The Party
Adventure Pictures / Great Point Media / 2017
Režija: 
Sally Potter
Scenario: 
Sally Potter
Zemlja proizvodnje: 
UK
Jezik: 
Engleski

Već od same pretpostavke The Party je film koji obećava zabavu i ljubav na prvi pogled svakom gledaocu koji u sebi gaji makar zrnce cinizma i nepoverenja u ljudsku vrstu. Prvo, traje samo 71 minut, pa nema izgovora da ga se ne pogleda od početka do kraja. Drugo, crno-bela fotografija je izvrsna i apsolutno je uživanje gledati pokrete kamere. Treće, film je sveden na jednu kuću sa dvorištem i sedam likova, uglavnom intelektualaca koji se sve vreme svađaju i prepiru o svojim željama, uspesima i svetonazorima.

Sally Potter, inače poznata po slabo komunikativnim, izuzetno umetnički nastrojenim filmovima, ovde je uspela da napravi oštar, bespoštedan presek današnje Velike Britanije i njenih političkih tokova, ali i da napravi jedan izuzetno prijemčiv film, kako u smislu festivala (premijera u glavnom programu Berlinala), tako i sa priličnim komercijalnim mogućnostima. The Party jednostavno pogađa vremenski okvir i žicu, a opet je dovoljno bogate teksture da nije za jednokratnu upotrebu, niti podilazi publici simplifikacijom.

Naslovna zabava je okupljanje nekoliko prijatelja u kući kod Janet (Scott Thomas) i njenog muža Billa (Spall) radi proslavljanja njenog životnog dostignuća: izbora za ministarku zdravlja u vladi u senci. Imajući u vidu ko je na vlasti u Velikoj Britaniji i kako je prošla pizdarija zvana Brexit referendum, te u kakvom je stanju opozicija, Janet ne gaji neke velike iluzije o operacionalizaciji uspeha, ali ga shvata kao potvrdu za svoj dosadašnji predani rad i lični integritet. Bill je od starta u sasvim drugom filmu, premda nam je iz konteksta jasno da Janet ne bi napredovala bez njegove podrške, ali on se osamio, sedi za gramofonom, pušta ploče i naliva se alkoholom, dok Janet sve vreme zvoni telefon sa porukama od kurtoaznih čestitki do izjava ljubavi od strane, pretpostavljamo, njoj poznate osobe. Jako je važno reći da Janet, iako se smatra feministkinjom, nije nimalo gadljiva na to da se pokaže i u kuhinji.

Gosti pristižu. Prva je njena prijateljica April (Clarkson) koja joj pruža najglasniju podršku, raduje se njenom uspehu i ohrabruje je da smoždi sve pred sobom. Ona dolazi u pratnji svog “budućeg bivšeg” muža Gottfrieda (Ganz), “life coacha” neke vrste koji na svaku provokaciju odgovara “fortune cookie” filozofijom i otrcanim aforizmima, propagirajući pozitivnost po svaku cenu da bi ga April promptno ukorila i ućutkala. Tu je, zatim, lezbejski par koji čine stara feministkinja Martha (Jones) i njena ne-akademski nastrojena partnerka Jinny (Mortimer) koja je upravo saznala da nosi trojke. Ekipu zaokružuje tip koji očito ne pripada tom profesorsko-feminističkom društvu, prezgodni i prebogati mladi finansijski mešetar Tom (Murphy) čija je jedina poveznica sa Janet trenutno odsutna njegova žena Marianne, Janetina asistentkinja koja kasni. Tom se pojavljuje sa mnogo kokaina i pištoljem, stalno trči u kupatilo, radi na svojoj “toaleti” i proverava oružje. Čehovljevski, zar ne?

 Ostaje nam da vidimo hoće li pištolj opaliti na ekranu ili van njega, ali situacija je svejedno napeta i čudna, pa decentno zamišljena zabava ne klizi polako u pičvajz već od starta iskače iz šina. Prvo, Jinnina prijava može zaseniti zabavu, a Martha nije baš toliko oduševljena svođenjem svoje partnerke na telesnu funkciju. A dotle tihi (ako se izuzme muzika) i povučeni Bill ima dve vesti koje će svima pokvariti zabavu.

Preporuka