Taboo [2017]
Seriji Taboo je trebalo dobrih 7 godina da se materijalizuje od inicijalne ideje, koja se rodila u razgovoru oca i sina porodice Hardy, do sklapanja kvalitetne ekipe u vidu Stivena Najta (Steven Knight) i producenta Ridlija Skota. Stiven Najt je od ranije poznat po pisanju serije Peaky Blinders kao i filmu, koji je ujedno i režirao, Locke. U oba slučaja, zajednički imenitelj je Tom Hardy. Tom je u okviru serije Taboo i producent i glavni glumac.
Serija se vrti oko glavnog karaktera, Džejmsa Dilejnija koji se iznenada vraća iz Afrike u London, nakon decenije, kako bi sahranio svog oca. Za mnoge je on mrtav, strašnije, ustao iz mrtvih. Uticaće na mnoge živote, poremetiće mnoge planove, uzburkaće mirne i blatnjave vode Temze. Objaviće rat establišmentu, proliće se krv, žrtava će biti na obe strane...
Sve ove činjenice rezultiraju jednom neobičnom dramom koja je ego-centrirana oko lika Toma Hardija. Koliko je to prednost zbog nesumnjive popularnosti britanskog glumca, toliko je to ujedno i mana jer priča oko njega erodira i tiho se raspada. Uloga je kao stvorena za Hardija, nema sumnje on se tu najbolje snašao. Karakter je nešto između Šerloka i Hanibala, kako je sam Hardi rekao prilikom jednog intervjua. Kasting za seriju je odličan, atmosfera i osvetljenje kao i svi tehnički detalji i parametri su na visokom nivou. Gluma je uverljiva, tematika je surova, katkad na granicama klasičnog slash horora ali sama priča, iako ambiciozno koncipirana i ubedljiva u izvođenju, ipak ostaje nedorečena u celini. Možda je to bio i neki krajnji cilj kako bi se serija nastavila u nekoliko sezona ali opet, previše stvari je, za moj skromni ukus, ostalo nedorečeno, mnogo knjiga otvoreno a pročitanih samo par stranica.
Uglavnom ćete videti Hardija u podzemlju, u ujedno veseloj i mračnoj družbi prostitutki i transvestita, ubica i prevaranata. Nasuprot tome, začeci korporacija kakve danas poznajemo obitavaju iznad tog sloja, podjednako prepredeni i ubitačno precizni. Upravo tu jasnu distinkciju čini gorepomenuti izvanredan kasting. Svaki lik je pažljivo izabran i formiran vizuelno i narativno kao posebna individua. Nema sumnje da se mnogo vodilo računa o detaljima a rezultat je jasna podela likova i što je najbitnije, nema konfuzije koja se ponekad desi prilikom gledanja serija sa velikim brojem likova, kada ne znate "ko ovo beše i odakle mi je poznat".