Paterson [2016]
Ponekad morate zaista biti otvorenog uma da bi razumeli poetski liricizam Džima Džarmuša (Jim Jarmush). A ponekad je dovoljno samo da se opustite i uživate u koloritu magičnog ambijenta Amerike kakva postoji samo još u filmovima retkih romantika kao što je Džarmuš.
I Paterson je eklatantan primer ovog nepisanog pravila.
Naizgled prosta priča o svakodnevnom životu vozača autobusa u skromnom predgrađu Nju Džerzija, Džarmušovom uobičajenom estetikom biva nadograđena bogatom vizuelizacijom prepunom simbola, detalja i sitnih komičnih elemenata.
Više nego ikada ranije Džarmušov osećaj za male stvari koje život čine lepim dolaze do izražaja. Poezija je tako naivna i neposredna da gledaoce ostavlja začuđenim. Svakodnevni likovi su takođe izbalansirani, i na svoj specifičan način zanimljivi.
Da li je to šef koji svakog dana ubaci novu klicu mizerije u svoju kuknjavu? Da li je to duhoviti gazda bara, koji vešto krije svoje demone iza maske nadmenosti? Da li je to nesrećno zaljubljeni komšija, koji u isto vreme izaziva podsmeh i sažaljenje? Ili je to devojka, koja svoju dokolicu rešava svakodnevnom promenom kolorita zavesa, sviranjem gitare i pravljenjem kolačića... potpuno je nebitno.
Paterson je Džarmušov veliki povratak. Film koji dokazuje da majstori ostaju majstori svog zanata i u poznim godinama. Film kojim Džarmuš udahnjuje novi vazduh američkoj nezavisnoj industriji.