La La Land [2016]
Dejmijen Čazelov najnoviji film La La Land je svojevrstan nastavak putovanja kroz moderne forme mjuzikla, nakon kontroverznog, a etički i moralno problematičnog prvenca Whiplash.
Skeptičnost vezana za La La Land ide u pravcu ideološkog diskursa filma Whiplash, pre svega vezano za Čazelovo poimanje najveće muzičke tekovine koja je proizašla sa američkog kontinenta, a to je džez.
Čazel je tradicionalista i konzervativac kada govorimo o stilskom i harmonskom sagledavanju džeza kao muzičke forme. Njemu je koherentnost celine i kompaktnost izraza na prvom i poslednjem mestu. Njegovo sagledavanje forme počinje sa svingom, ide preko big bendovske pompeznosti, i staje otprilike kod neo-bop pokreta Vinotna Marsalisa i njegovih sledbenika.
Nažalost, između redova primećuje se da Čazel, pre svega, džez vidi kao formu zabave i igre, te mu s te strane umetnički koncept i sloboda forme bivaju totalno strani i nepoznati.
I tu je ta ideološka matrica od koje i La La Land boluje.
Međutim, srećom, na mnogo različitih načina La La Land je potpuniji i kvalitetniji film od Whiplash.
Kao prvo, La La Land nema etičke i moralne probleme, iako i u slučaju glavnih junaka možemo spočitavati nepisano američko pravilo biznisa „cilj opravdava sredstvo“. Ipak, posledice i putevi su drugačiji.