Repetitor
Gde ćeš
Moonlee Records; 2016
9.0
9

Slušajući sva tri albuma, benda Repetitor, „Sve što vidim je prvi put“ (2008), „Dobrodošli na okean“(2012) i  njihov najnoviji „Gde ćeš“, objavljen 18.oktobra za izdavačku kuću Moonlee Records, možete primetiti kako je tokom godina njihov minimalistički muzički izraz postajao kompleksniji i kako su sa mnogo manje reči i i rifova uspevali da kažu mnogo više. 

 

Njihov odlični prvi album je slika sveta oko nas viđenog iz ugla jednog tinejdžera. Album odiše besom i nemirom karakterističnim za  to životno doba. Pogled na svet osobe koja ima 18 godina veoma se razlikuje od one koja ima recimo 25 i to su Repetiror uspeli veoma dobro da reflektuju u svojim pesmama. Treći album nosi sa sobom mnogo više gorčine nego prethodna dva i mnogo više besa, onog besa koji  veoma dugo čuči u vama i koji sa sobom ne donosi reči već samo jedan dug i bolan urlik. 

 

Kroz osam pesama u trajanju nešto ispod 30 minuta, Reptitor vas uvuku u uragan žestokih distorziranih gitara i divlje ritam sekcije jos od prve pesme „Suženi snovi“ i neće vam dozvoliti ni trenutak predaha do samog kraja. Bend je podjednako dobar i ubedljiv u svakoj od pesama. Bas linije Ane Marije Cupin, se kroz ceo album, podvlače se ispod zvuka gitare stvarajući tako čvrst oslonac gitari Borisa Vlastelice, dozvoljavajući mu da se lagano poigrava različitim muzičkim uticajima, od garažnog roka, preko noiza, psihodelije do stoner roka, od minimalistički psihodlične „Crvena“, preko pesme „Jataci“ koja je dostojna najboljih predstavnika Sijetl zvuka sa početka 90ih ili brutalno dobre „Ako te ikada“ u kojoj ritam sekcija zvuči kao Helmet iz najboljih dana sa John Stainerom za bubnjevima i Henry Bogdanom na basu.

 

Repetiror je potpuno zasluženo, pre svega kvalitetom svojih albuma i žestinom živih nastupa, odavno probio barijeru koju čine jezik na kome pevaju pa i oblast iz koje dolaze. Dovoljno je da pogledate broj koncerata i zemalja u kojima su nastupali.  Sredinom novembra nastupiće na festivalu „Le Guess Who“ u Utrehtu, u Holandiji, koji po meni uz Primavera Sound festival u Barceloni, ima line up u kome nema mesta za bilo kakve kompormise sa raznim trendovima ili top listama.  Bend već svira na najboljim evropskim festivalima, svakim albumom su sve bolji i bolji,  na našu i njihovu žalost, žive u podneblju i vremenu koje nudi neisrpnu inspiraciju za muziku koju stvaraju. Ako ste ikada prisustvovali Repetirorovom koncertu (ako niste, onda je bolje da ćutite) uvidećete da za njih ne važi da je nebo granica, jer kad krenu sa svirkom imate osećaj da će i plafon i nebo da vam padnu na glavu. Kada je Repetitor u pitanju granice ne postoje.

 

Preporuka