The X Files
Sezona 10
Fox; 2016.

Početak 90ih godina, prošlog veka, bilo je „zlatno“ doba lokalnih piratskih televizija u Srbiji. U sećanjima mnogih od nas, koji smo tinejdžerske i studentske dane tada proživljavali, bilo je to veoma mračno doba.  Retka zadovoljstva bila su, bar u mom slučaju, muzika, filmovi i tv serije. Najnoviji filmovi mogli su da se nađu po video klubovima. Kada su najnovije tv serije u pitanju, tu su bile lokalne tv stanice, koje su beskrupulozno skidale i emitovale, sve što su mogle da nađu. Tada se kod mene znalo, raspored dnevnih obaveza formirao je tv program. Svakog dana u 21h bio bih ispred tv aparata i čekao nove epizode Star Trek Next Generation, Sliders, Star Gate i normalno, možda i najveći fenomen 90ih, The X Files.

Bio sam veliki fan ove serije. Mislim da sam i dalje. Naravno, sa ove vremenske distance ne izgleda toliko dobro,  ali svejedno imala je neke fantastične momente kao i neke slabije. Sada, 20 godina kasnije, Mulder i Scully su ponovo među nama. Pitanje koje sam postavio sebi, pre gledanja prve epizode, poslednje sezone bilo je – da li to uopšte ima smisla. A odgovor nakon poslednje epizode je ... pa ne baš puno.

Ova sezona ima dobrih momenata u sebi, a to su na prvom a verovatno i jedinom mestu David Duchovni i Gillian Anderson. Ono što je pre mnogo godina činilo seriju toliko popularnom, ta hemija među njima, i dalje je tu. Jesu stariji dvadeset godina, ali deluje da su im godine naklonjene,  posebno kada je Gillian Anderson u pitanju.

Problem je u svemu ostalom. Pokušali su da nas uvedu u novu priču o nekoj globalnoj zaveri,  i to su želeli da urade u samo šest epizoda. Ceo pokušaj kazivanja te priče deluje nedorečeno, na momente i neuverljivo. Uveli su nove likove , tv voditelja Ted O’Malleya, kao i dvoje novih agenata koji deluju kao mlađi klonovi starih zvezda, koje nisu dovoljno izgradili, i samim tim umanjili njihov značaj i ono što su oni trebali da donesu ovoj tv seriji. Cela sezona deluje kao skup ideja, uzetih iz originalne serije, stavljen u blender i onda tako smućkan, serviran.  Doduše, epizoda „Mulder & Scully Meet the Were-Monster“ je zabavnija nego ostale. Ne srećete često čudovište koje je ujeo čovek, pa se ono pretvara u ljudsko biće i biva osuđeno na mediokretizam života običnog čoveka.

Chris Carter je sagradio seriju na interesantnim idejama. Igrao se urbanim mitovima, popularnim verovanjima, činjenicom da ljudi vide zavere u svemu, imao je dva odlična glumca, i stvorio je nešto, tada novo, i interesantno. Sada, kada imamo mnoštvo klonova ove serije, a i mnogo drugih koje se bave sličnim temama, pokušaj da servira gledaocima novu priču, nije uspeo baš najbolje.

Carter je ovde pokušao da se igra, trenutno popularnim teorijama zavere i vladajučim strahom među ljudskom populacijom.

Glavni negativac je i dalje je Pušač. On stoji iza tajnog udruženja koje želi da uništi svet. Da li on zlikovac ili je u pitanju "greater good"?

Postoji virus koji preti da uništi veliki deo čovečanstva. Da li je to loše?  Pogledajte oko sebe,  upalite tv, siguran sam da će svako naći ljude za koje misli da ne vrede vazduha koji dišu. Pri tome ne mislim na ove jadne ljude, koji prelaze hiljade kilometara proterani iz svojih domova, već na one u odelima i kravatama koji odlučuju o njihovoj sudbini. Pa i iste takve koji odlučuju o našoj. Zar svet ne bi bio bolji bez onog dela populacije u koju spada onaj 1%?  Sve veći broj ljudi pada u vid modernog ropstva  bankarskim korporacijama. Pa onda svi ovi virusi kojima nas plaše u zadnjih 15ak godina. Postoje glasine o tome da su svi oni veštački kreirani u laboratorijama kako bi se lekovi više prodavali. Kako sam ateista i ne verujem u raj i pakao, kada su farmaceutske korporacije u pitanju, trebalo bi izmisliti pakao zbog njih. Staviti ih između pakla za bankare i jednog specijalnog za Kanye Westa, jer čak i za pakao, bilo bi previše surovo osuditi nekog da za vek i vjekova sluša njegova trabunjanja.

U svim epizodama najave na početku završavale su se rečenicom „Truth is Out There“, osim poslednje u kojoj glasi „This is The End“. Epizoda se završava cliffhangerom, koji ostavlja mogućnost za nastavak. Pitanje je da li bi trebalo biti nastavka? Što se mene tiče NE. Poslednja epizoda, koliko god bila haotična i neubedljiva ostavlja neku nadu da postoji bolje sutra. Nade za bolje sutra bilo je više u mračno doba srednjeg veka, oni su bar imali renesansu pred sobom. Za nadu, u svetu u kome danas živimo nema mesta. Planeta je prenaseljena, prete nam klimatske promene, stvaranje novog robovlasničkog društva. Društvo u kome živimo sve više počinje da liči na ono iz romana „Vrli novi svet“  Aldousa Huxleyja.  Apokalipsa ove civilizacije je, odmah tu iza ugla. Pa, ako ste baš veliki fan The X Filesa, onda odgledajte novu sezonu, ako niste, onda ne vredi da trošite ovo malo vremena koje nam je ostalo.  U slobodno vreme, možete da stavite na papir za i protiv apokalipse, i ako je mnogo toga  protiv,  ako je  taj novi svet, svet bez Kanye Westa, moj odgovor je „Hell Yeah“.

Preporuka